Posle Mozzart Sporta, Matijasa Lesora je potražio i Sportske, a srpski sajt je hteo da zna šta za njega znači ponovni rad sa Željkom Obradovićem, kojeg je upoznao u Partizanu.
Predivan je osećaj ponovo raditi sa Željkom i to što se vratio u ovaj klub, kaže on. Očigledno je da je Željko neko čije ime odzvanja u evropskoj košarci. Zato je za mene mogućnost da ponovo igram pod njegovom rukom, posebno u ovoj situaciji u Panatinaikosu gde je ostavio trag i gde je pisao istoriju, zaista nešto posebno.
Matijas Lesor tako prelazi sa jedne legende evropskog trenerskog posla na drugu, jer je prošle sezone Panatinaikos vodio Turčin Ergin Ataman.
Naravno, postoji velika razlika između njega i Ergina. To su dva različita karaktera, dva različita trenera, dva različita stila igre, sve je zaista drugačije. Znate, igrao sam za Ergina tri godine, pa je i za mene to prilagođavanje, iako poznajem Željkov sistem i mnoge njegove principe. Ali to je i dalje prilagođavanje za sve nas zajedno, kao tim. Imamo mnogo novih igrača, a momci koji su tu već tri godine uglavnom moraju da se prilagode novom sistemu i shvate šta on želi. Još uvek nam nedostaje mnogo ključnih igrača. Ono što sada vidimo zato ne znači mnogo, jer znamo da ćemo morati mnogo toga da promenimo kada se svi vrate. Ja jednostavno pokušavam da pomognem svima da razumeju njegovu filozofiju, da shvate šta želi na terenu, da komuniciram sa saigračima i da im olakšam.
Geršon Jabusele, novajlija u Panatinaikosu, i Matijas Lesor često se zezaju oko legendarne tuče iz aprila 2023. godine, one između Partizana i Real Madrida.
Kada je potpisao, odmah sam ga pozvao da vidim kako je i kako gleda na celu tu situaciju. Bilo je nesrećno za oba tima. Sada je to iza nas, mislim da su i svi igrači koji su učestvovali to ostavili iza sebe. Ali dogodilo se, bilo je nesrećno, pre svega zbog rezultata za nas, za Partizan. Sada je to prošlost, on je moj saigrač, uvek je bio jedan od mojih najboljih prijatelja u košarci. Poznajemo se više od 15 godina i uvek smo pričali o tome da igramo zajedno u istom klubu. Imali smo priliku da igramo zajedno u reprezentaciji, ali reprezentacija traje mesec dana, možda mesec i po, nikada nismo imali priliku da budemo zajedno celu godinu. Sada se nadam da ćemo biti zajedno mnogo godina i da ćemo uživati u svakom trenutku.
Matijas Lesor govori i o posebnoj vezi koju njegova porodica ima sa srpskom prestonicom.
Da, da. Cela moja porodica i način na koji su nas primili u Beogradu, to je nešto što je, posebno za mene, za nas, veoma posebno. Način na koji su učinili da se osećam dobro, način na koji su me prihvatili kao osobu i prihvatili moju porodicu. Moj sin se i danas seća nekih pesama Partizana. Kada sam bio u Partizanu, imao je godinu dana, jedva je govorio, a i dalje pamti te pesme. To govori više od reči. Svaki put kada odem tamo, imam predivan osećaj kada stanem na teren, kada ih čujem kako pevaju moje ime i sve to, emocije se vrate. To i nije baš najprijatnije, jer bih radije čuo navijače protivničkog tima kako zvižde nego da pevaju moje ime i daju mi ljubav, jer na terenu treba ići u rat, a ti osećaš ljubav, pa su to pomešana osećanja. Ali svaki put kada odem u Srbiju, posebno kada igram protiv Partizana, veoma je emotivno.
