Na pitanje grčkog sajta da li Željko Obradović ispunjava njegova očekivanja, francuski reprezentativni plejmejker, koji je krajem jula stigao iz ASVEL-a, odgovara:
„Tačno je onakav kakvim sam ga zamišljao. U stvari, iskreno, čak i bolji. I to je veoma pozitivno. Nikada nemam ništa negativno da kažem ni o jednom treneru, ali nisam očekivao da uliva toliko poverenja. On se pobrine da razumete igru i šta očekuje od vas, a istovremeno vam pušta da radite ono što umete na terenu. To zaista cenim. Naročito igračima koji ponekad imaju poteškoća, uvek nastoji da vrati poverenje u njihove odluke. To zaista cenim kod trenera, kao i njegove sisteme. Prijatno su me iznenadili sistemi oko plejmejkera, situacije bez lopte i tako dalje. Ne želim previše da otkrivam, ali to je nešto što sam zaista želeo da vidim izbliza. Kada je bio u Partizanu, nisu imali klasičnog plejmejkera osim Dantea Eksuma, a ipak je uspeo da napravi odličnu sezonu, da odvede ekipu u plej-of bez sastava punog takvih talenata. To je utoliko neverovatnije i impresivnije. Dakle da, tačno je.“
Silven Fransisko govori i o svojih osmoro braće i sestara i o tome da je u početku bio ćutljiv.
„Veoma sam blizak sa braćom i sestrama. Odrasli smo u teškom kraju, zaista veoma teškom, sa drogom, kriminalom i svim tim. Zato ne bih rekao da mi je to direktno pomoglo sa saigračima, jer po prirodi nisam bio naročito društven. Bio sam pre zatvoren, povučen i nisam mnogo pričao.
Ono što mi je pomoglo jeste komunikacija sa trenerima. Da bih postao lider, uvek su mi govorili da lider mora da priča, da razume svoje saigrače i one sa kojima deli teren. U mojoj karijeri najveći izazov bio je da postanem komunikativniji i da bolje komuniciram sa saigračima, i to mi je mnogo koristilo do danas. To mi je omogućilo da shvatim kako da budem dobar plejmejker.
Postoji liderstvo koje se na terenu iskazuje bez reči, ali nekim igračima je potrebna i verbalna komunikacija. Za mene je izazov bio kako da vodim ekipu. Uvek sam želeo da mi, kada napuštam ekipu posle jedne, dve ili tri godine, saigrači kažu: ‘Nedostajao si mi, bilo je sjajno igrati sa tobom.’ To znači da sam ostavio trag. To je bio moj najveći izazov, a porodica mi je pomogla da budem otvoreniji, da razumem igrače i da stalno gledam snimke.“
Dvojica njegovih bivših trenera ove sezone su u Grčkoj: Vasilis Spanulis u Arisu i Andrea Trinkijeri u PAOK-u. Silven Fransisko govori o odnosu sa obojicom.
„Spanulis, sećam se da mi je uvek govorio da sam kompletan igrač. Ponavljao mi je: ‘Vrediš milion dolara.’ To mi je rekao pre mog odlaska u Evroligu. Stalno mi je govorio: ‘Igraj po instinktu, igraj kako znaš. Jer ako ne igraš po instinktu, nećeš postati igrač od milion dolara kakav možeš biti, samo ćeš stagnirati.’ Sećam se toga kao da je bilo juče.“
A Andrea… Andrea je bio tako zabavan. Uvek mi je govorio koliko ceni moj karakter. Da sam veoma takmičarski nastrojen, da uvek želim više. Govorio mi je da nikada ne odustajem. I dodavao: ‘Sviđa mi se sve kod tebe, čak i trenuci kada se naljutiš.’
Pošto sam veoma takmičarski nastrojen, dešava mi se da se naljutim, ne na trenera ili saigrače, već na samog sebe. Toliko je to ludo! Ali on mi je uvek govorio: ‘Budi svoj. A ako nešto ne valja, pitaj me.’ A kada bi došao red na mene da uđem u igru, govorio mi je: ‘Pokaži mi svoju magiju.’
Obradović prvi put vodi francuskog plejmejkera, koji je ovog leta stigao iz ASVEL-a
Srpski stručnjak potpisao je za Panatinaikos na tri sezone i 10,5 miliona evra, nekoliko meseci nakon što je u novembru 2025. podneo ostavku na mesto trenera Partizana. Silven Fransisko je o toj budućoj saradnji govorio još u avgustu, pre nego što je počeo svakodnevno da radi sa njim.
Francuski reprezentativac ove sezone je među sedam najplaćenijih igrača Evrolige, zajedno sa saigračem Geršonom Jabuseleom.
