Na drugom izdanju skupa EBAG Business Conversations Italijan, koji je sada konsultant Atlanta Hoksa, govorio je o različitim aktuelnim temama. Izvodi.
Novo poglavlje u Atlanti:
„Pre svega, tražio sam način da nastavim da radim u košarci dok čekam novu trenersku priliku. Šest meseci sam bio predsednik Milana, do kraja sezone, i znam da je to moglo da ostavi utisak da želim da se povučem. Iskreno, u tom trenutku sam bio pomalo izgubljen. Tokom leta, dok sam vodio kampove širom Evrope, shvatio sam da mi teren nedostaje. Želeo sam da ostanem u tome i, ako se ukaže prilika, da se vratim treniranju.
Bilo mi je takođe važno da dobijem priliku da radim sa Kvinom Snajderom. On je prijatelj, radili smo zajedno u Lejkersima i u Moskvi, gde je bio moj prvi asistent. Poznajem ljude koji čine organizaciju i verujem im, pa osećam da sam na pravom mestu, sa pravim ljudima; to je najvažnije.
Moja uloga je vrlo jednostavna: ja sam konsultant. Prisustvujem treninzima i sastancima, gledam utakmice, razgovaram sa trenerima kad me to zatraže, dajem svoje mišljenje i nastavljam da učim. Već smo isplanirali oko pet poseta, u trajanju od dve do tri nedelje svaka.
Bilo je zaista impresivno vratiti se u NBA posle sedam godina i videti nivo znanja, organizacije i profesionalizma, kao i strukturu treninga. Izvanredno je videti njihov stalni napredak.“
Idealna klupska liga u Evropi:
„Kada bih ja osmišljavao taj sistem, zamislio bih veliko takmičenje koje bi poštovalo i nacionalna prvenstva, nudeći delimičan pristup ekipama iz tih liga. Dakle, ne bi bio potpuno zatvoren sistem.
Mislim i da je određena saradnja sa NBA neophodna, s obzirom na njenu ogromnu ekonomsku i komercijalnu moć, kapacitete i stručnost, od kojih možemo samo da imamo koristi. Takođe je ključno uzeti u obzir reprezentacije, jer su u svakoj zemlji navijači strastveni prema svojim timovima, a moramo da čuvamo i fizičko zdravlje igrača.
Još jedna ključna tačka tiče se broja raspoloživih igrača. Neophodno je obezbediti veći broj vrhunskih igrača na tržištu. U suprotnom, ti igrači će postajati sve ređi resurs, a klubovi će se neizbežno upustiti u žestoku konkurenciju koja će ih naterati da preplaćuju upravo zbog te oskudice.
Moramo uzeti u obzir pitanje prava na lik, potražnju za igračima iz NBA i mogućnost budućeg širenja lige. Ako NBA pokrene sopstveno takmičenje u Evropi bez dogovora sa Evroligom, dok Liga šampiona nastavi da postoji, fragmentacija će postati još veći problem. Moramo pronaći ravnotežu.
Na kraju, moramo odlučiti da li najprestižnije evropsko takmičenje želi da svakom klubu pruži realnu šansu za pobedu, ili će uspeh ostati koncentrisan u rukama klubova sa najvećim budžetima. U Evropi manje-više uvek iste ekipe stižu na Fajnal for i osvajaju Evroligu. Naravno, zaslužuju svoj uspeh, ali sistem je drugačiji od onog u NBA, gde smo poslednjih godina videli mnogo različitih šampiona.
Moramo da odlučimo šta želimo. Kada se ta odluka donese, treba izgraditi sistem u skladu sa njom i održavati ga tokom vremena.“
Arene:
„Danas je i mogućnost da se dvorana poseduje ili da se njome direktno upravlja od ključnog značaja. Nije reč samo o prodaji ulaznica, već i o reklamama, ugostiteljstvu, parkingu, ložama i mnogim drugim izvorima prihoda. Prihodi od dvorane igraju suštinsku ulogu u poslovnim planovima NBA franšiza i njihovoj sposobnosti da dostignu prag rentabilnosti. Klubovi koji ne kontrolišu sopstvenu infrastrukturu nalaze se u drugačijoj situaciji od onih koji su vlasnici ili imaju dugoročni ugovor da njome upravljaju i ubiraju prihode.“
Porodica Armani u Milanu:
„Porodica Armani je takođe gajila dugogodišnju strast prema košarci. Sam gospodin Armani se bavio ovim sportom na određenom nivou i često je pričao da se njegova ljubav prema košarci rodila u mladosti, dok je vikendom gledao starijeg brata Serđa kako igra. Njegova sestra Rozana je takođe igrala košarku na dobrom nivou šezdesetih godina. Košarka je, dakle, zaista bila deo porodične istorije.
Mislim da je to sigurno uticalo na njegovu odluku da preuzme klub 2008. Ali pre svega, verujem da je želeo da se oduži Milanu. Vremenom je njegova strast prema ekipi samo rasla. Obožavao je atmosferu i naklonost navijača. Nikada nije odbio selfi ili autogram. Brinuo je o ekipi i pratio njenu igru, zalaganje i, kako je voleo da kaže, eleganciju igre.
Ponekad, kada bi procenio da ekipi nešto nedostaje, odobravao je dodatni budžet da bismo mogli da dovedemo još jednog igrača. Ali njegovo angažovanje je zaista bilo vođeno posvećenošću i strašću prema ekipi.
Ubeđen sam da će to nasleđe opstati. Mislim da će gospodin Del Orko i njegova porodica nastaviti projekat. Danas je vrlo teško zamisliti Olimpiju iz Milana bez porodice Armani, s obzirom na nasleđe koje je gospodin Armani ostavio: ne samo kroz ulaganja, već i kroz pažnju i strast koje je posvetio klubu.“
NBA protiv Evrope:
„Glavna razlika je u tome što je NBA pre mnogo godina odlučila da stvori zajednički ekonomski kolač, a zatim da odluči o njegovoj raspodeli, uključujući i igrače. Oni imaju znatnu i legitimnu moć, jer su glavni akteri svakog takmičenja. Oni su ti koji dovode publiku na utakmice. Zaslužuju zaradu srazmernu svom učinku, ali sistem mora da ostane zdrav i za ligu.
Može se trošiti više tokom dve ili tri godine, ali ako posao na kraju propadne, šta će zateći sledeća generacija igrača? NBA je takođe odlučila da li želi sistem u kome svaka ekipa ima realnu šansu za pobedu, a zatim je sastavila pravila u skladu sa tim ciljem. Sa komercijalne, strukturne i planske tačke gledišta, donela je odlične odluke.
Evropa pokušava da nadoknadi zaostatak u tim oblastima. Ali naši glavni aduti su kvalitet naših utakmica i strast koja ih okružuje. Ta strast ponekad može da postane preterana, jer je posle tri utakmice pritisak već veliki za sve, ali nivo takmičenja je izvanredan.
NBA gaji veliko poštovanje prema tehničkim i taktičkim dometima evropske košarke. O tome svedoče broj evropskih igrača koji su postali NBA zvezde i sve veće prisustvo trenera i menadžera koji rade u oba sistema.
Ako NBA i Evroliga postignu dogovor, jedan od najvažnijih aspekata biće očuvanje same suštine evropskog takmičenja. Nadam se da će Evroliga i NBA Evropa moći da nađu zajednički jezik i formiraju jedinstvenu ligu.“
Od odlaska sa klupe Milana Mesina zagovara približavanje sa NBA
Etore Mesina je podneo ostavku na mesto trenera Olimpije iz Milana 24. novembra 2025, posle šest sezona, a sezonu je u klubu završio na rukovodećoj funkciji. U martu 2026. već je ocenjivao da bi idealno rešenje bilo spajanje NBA i Evrolige. Od tada su akcionari Evrolige, okupljeni u Komu 5. oktobra, odbili zvaničnu ponudu NBA, ali su odobrili produženje pregovora za 30 dana, a Adam Silver ostaje pri planu da NBA Evropa krene na početku sezone 2027/28. Jedini vlasnik Olimpije od 2008, Đorđo Armani preminuo je u septembru 2025.
