Projekat NBA Evropa dobija konkretne obrise. Početak takmičenja i dalje se planira za oktobar 2027. godine, a imena stalnih franšiza mogla bi da budu poznata veoma brzo. Kako je otkrio The Athletic, američki čelnici trenutno razgovaraju sa više fudbalskih klubova i navodno su blizu ključnih dogovora.
U prvom planu je Pari Sen Žermen. Na Konferenciji evropskih klubova, koju je organizovao predsednik pariskog kluba Naser Al Kelaifi, kao gost je bio prisutan i Mark Tejtum, zamenik komesara NBA lige. To nije bilo nimalo slučajno. „Naravno, Tejtum ne bi bio pozvan ovde da razgovori sa fudbalskim klubovima ne idu u dobrom pravcu“, rekao je jedan čelnik fudbalskog kluba zainteresovanog za projekat.
Tejtum je tamo, u društvu prvog čoveka NBA Evrope Džordža Ajvazoglua, viđen u razgovoru sa predstavnicima Real Madrida, Barselone, Bajerna iz Minhena, PSŽ-a i Milana. Poslednja dva kluba još nemaju košarkaške sekcije, ali se odavno ubrajaju među favorite za stalno mesto u NBA Evropi.
NBA se ugleda na evropski model
Kako bi potencijalne buduće partnere uverio u kvalitet proizvoda koji će ponuditi NBA Evropa, Tejtum je podsetio na vezu koja već postoji između evropskog fudbalskog modela i NBA lige.
„Tokom godina smo mnogo naučili od evropskog fudbala. Pokrenuli smo takmičenje u toku sezone, NBA kup, direktno inspirisano fudbalom i evropskim sportom, gde se kupovi igraju paralelno sa prvenstvima. Zapitali smo se: ‘Zašto i mi ne bismo mogli isto?’ Tako smo taj koncept preneli u našu ligu.
Kao što sam pomenuo, jedan od ciljeva našeg projekta evropske lige jeste da ponovimo neke od izvanrednih modela koje ste ovde izgradili. Fudbal je očigledno najpopularniji sport na svetu, a evropski fudbal predstavlja jednu od najvećih komercijalnih sila na svetu. Mi jednostavno želimo da što više naučimo od ljudi koji su prisutni u ovoj sali.“
Drugi razlog kojim NBA oduvek pravda svoj dolazak u Evropu jeste to što evropska košarka zaslužuje veća sredstva. A pre svega to da proizvod mora da donosi korist klubovima, za razliku od Evrolige, u kojoj mnogi učesnici posluju sa gubitkom, poput Barselone, koja je na troškove zaposlenih izdvajala 28,9 miliona evra uz svega 19,5 miliona prihoda.
„Stvaranjem ove lige u Evropi želimo da privučemo više investicija u razvoj košarke i igrača, pre svega kroz akademije, ali i u infrastrukturu, kako bi to bio ekonomski održiv projekat. Tražimo partnere spremne da se angažuju u programima razvoja mladih, u izgradnji i modernizaciji dvorana, kao i u razvoju košarke na celom evropskom kontinentu.“
